Психолошко саветовање /

Психолошко саветовање је метод којим психолошки саветник путем разговора лицем у лице помаже појединцу, пару, породици или групи клијената - да разреши психолошке аспекте животних проблема које самостално не успева да реши. Психолошки саветник помаже клијенту и да боље овлада појединим изазовима живљења, да овлада и превазиђе своје слабости, као и да ојача и унапреди своје снаге.

У сеанси, психолошки саветник са клијентом креира поље дијалога, у који се укључују рационални, емоционални, интуитивни, енергетски капацитети клијента, и којима се истражује клијентов свет у вези са одабраним проблемом, темом, снагом, слабошћу, животним изазовом. У оваквом пољу интеракције, саветник и клијент су заједно одговорни за оно шта се и како се у сеанси обрађује, за све садржаје и осећања која се унесу или се задрже. Саветник је одговоран да процес води са потпуним залагањем својих стручних и личних капацитета и вештина, стављајући у погон целокупну своју личност – руководећи се добробити клијента као сталним циљем. Клијент је одговоран за своје учешће у саветодавном процесу, као и за своје животне одлуке, промене и понашања.

Психолошки саветник је партнер у дијалогу, креатор психолошких експеримената и вежби које за циљ имају да покрену доживљајно искуство које ће бити од користи клијенту у вези са договореним задатком, постављач питања, посматрач, коментатор, рефлектор клијентових садржаја и осећања, изузетно и инструктор. Психолошки саветник није свезналица, копач по клијентовој души, мађионичар, чаробњак, аналитичар, наставник, тешитељ, најбољи пријатељ.

Типична проблематика психолошког саветовања укључује:

Oдноси са партнером - у вези, браку, брачне кризе, изазови преваре, разводне кризе, суочавање са породичним насиљем и рехабилитација после изласка из насиља, пост-разводне кризе, сексуални проблеми и изазови,

Oдноси са родитељима - изазови осамостаљивања, напуштања родитеља, самозаштита од насиља у родитељском дому, побољшавање односа са родитељима, односи са децом - оснаживање вештина родитељства, ауторитета над децом, кориговање непожељног понашања деце, поправљање поремећених односа са децом, разумевање изазова адолесценције,

Oднос према себи - стид, кривица, депресивност, пасивност, досада, не-иницијативност, страхови, анксиозност, напади панике и психо-соматске реакције, тензичне дилеме око избора партнера, око сексуалне оријентације, школовања, каријере, животног пута, личног смисла.

Типични начин обраде ове проблематике, је путем покретања и истраживања клијентових:

досадашњих и алтернативних начина решавања проблем, свесности себе, других и њиховог односа, различитих доживљаја, осећања (у читавом њиховом спектру квалитета, интензитета и трајања), мишљења (рационалног и ирационалног), интуиције, снова, прошлим искуствима (рецимо са родитељима, бившим партнерима, пријатељима) и њиховим утицајима на садашње функционисање, начинима повезивања са људима, личним вредностима и веровањима.

У психолошком саветовању, клијент постепено напредује, у атмосфери безусловног прихватања личности са свим врлинама и манама, а саветник му представља ослонац и подршку, како би је постепено могао развити у себи. Психолошко саветовање је намењено свим пунолетним особама, као и малолетним особама уз договор са њиховим родитељима.